Pop cira, pop spira
Uvod
Ovaj roman je delo sa tematikom (nizom tema) iz vojvođanskog života. Radnja se, konkretno, događa u jednom banatskom selu, a nešto, pred kraj romana, i u jednoj bačkoj varoši. Kompozicija romana se može predstaviti ovako:
* Dva popa
* Svađa zbog zeta
* Tuča
* Izbijen zub
* Tužba
* Putovanje na istim kolima
* Zamena zuba — konjski zub
* Rasplet
Stevan Sremac je anegdotu sa ovakvim razvojem radnje preuzeo i obogatio mnoštvom slika, poglavlja, novih situacija, likova i, pre svega, nepresušenim i penušavim humorom. U središtu romana su dva popa i njihove porodice. Jedan je pop Ćira, a drugi je pop Spira. Prvog su seljaci zvali pop Hala (žderonja) jer je mnogo jeo, posebno krofne (mogao je pojesti punu veš korpu krofni). Drugi je pak bio poznat kao pop Kesa, jer je voleo na svadbama, sa decom, da sakuplja sitan novac kad kum počne da baca na znak: „Kume, izgore kesa!“
Pop Ćira ima popadiju Persu i kćer Melaniju, a pop Spira popadiju Sidu i kćer Julu. Popovi su se dobro slagali, bili su imućni i dobro živeli, što potvrđuje i njihov izgled — obojica su bili ugojeni: „mantija samo što im ne prsne ispod pazuha, a pojas nikako da se skrasi na trbuhu nego sve beži pod bradu i bliže vratu“.
I popadije po mnogo čemu su bile slična jedna drugoj: „I jedna i druga popadija izgleda mala, široka i temeljna“. I kćerke su im vršnjakinje i dobro su se slagale, mada su po naravi i ponašanju bile različite. Melanija je bila učenija, više je čitala, bila slobodnija u društvu, gospodstvenija („bleda u licu“), a Jula jednostavnija, zdravija i rumenija, stidljiva i nezainteresovana za knjige. Porodice su bile slične jedna drugoj, a opet različite: pop-Ćirina nekako savremenija u odevanju, nameštaju, a pop-Spirina staromodnija. Pisac o tome kaže: „Kuća pop-Ćirina bila je nešto siromašnija. U njoj se, istina, manje bogatstva ali više ukusa opažalo“. U pop-Ćirinoj kući se oseća „blag miris mirišljavog sapuna (...), a kod pop-Spire opet miris od mladog sira i bosiljka“. Kod pop-Ćire „po kanabetu i foteljama isheklovani jastučići i komadići hekleraja“ a kod pop-Spirinih „su bili tanki peškirići, od srpskog platna i veza...“. Pop-Spirino dvorište bilo je puno svakojake živine, o čemu Sremac opširno piše i sa puno humora.
Ove dve popovske porodice „bezbrižno su živele: dobro se jelo i pilo...“ Popovi su služili u jednoj crkvi, dobro se pazili, međusobno (skoro svakog dana) posećivali. Popovi bi pijuckali, popadije ogovarale, a devojke međusobno ćeretale. Popadije su se jedna drugoj obraćale sa „slatka moja“, a u sebi jedna prema drugoj osećale zavist, nipodaštavanje i potpunu netrpeljivost. Jedna drugu je, u sebi, nazivala „beštijom jednom“. Sve ovo čini uvod u roman i život ljudi koji je jednoličan i dosadan.
Svađa
Jednoličan život popovskih porodica, pa i celog sela, izmenio je iznenadan dolazak mladog i lepog učitelja Pere. On počinje da posećuje obe porodice (prvo Spirinu, a potom i pop-Ćirinu). Popadije počinju da obleću oko njega, i jedna i druga želi ga za svog zeta. Od toga će i početi sve. Počinje zaplet u romanu. Prvo započinju zađevice, sitne podvale, ogovaranja popadija, a na kraju dolazi tuča popova. Prve zađevice počele su na večeri kod popadije Perse, u prisustvu učitelja Pere. Popadija Sida brisala je čašu, da pokaže pred svima kako nije čista, a kad se govori o knjizi, čitanju i devojkama, popadija Persa, koristeći podsmeh, uzvraća Sidi. Na prvi pogled „kritikuje“ svoju kćerku, a „hvali“ Julu, dok se istinski uveliko podsmeva Sidi i Juli:
Vikicitati „Ali, tek, ja bar uvek pomislim da su druge srećnije matere što im kćerke nisu tako pasionirane za nauku i čitanje, pa kažem u sebi: Bože, kako je, eto, ova naša gospoja Sida srećna mati! I toliko puta govorim ovoj mojoj: Što se ne ugledaš, kažem, na tvoju stariju drugaricu Julu? Eto, kad si, kaži mi, nju videla da je uzela knjigu da čita!? Nego ta lepo stoji uz svoju iskusnu mater, pa se uči i pomaže joj ko dobra kćerka materi; radi po kući sve: kiseli krastavce, pravi komplov, kuva sapun, kopuni živinu i radi sve takve kućevne stvari.“
Pošto Persina Melanija osvaja učitelja Peru i sa njim često šeta sokakom, Sida to ne može da podnese, pa iznosi rešeto na sokak i rešeta žito tako da prašina i pleva idu pravo na pop-Ćirinu kuću. Time odnosi među njima bivaju zaoštreniji.
Jula se zaljubljuje u berberina Šacu. To je zdrava ljubav, iskazivana i Šacinom muzikom pod Julinim prozorom u kasnim večernjim satima. To koristi i popadija Persa za otvoreno ogovaranje pop-Spirine kuće.
Tuča dva popa i konjski zub
Dolazi do rasprave i svađe između popova u crkvi. Sve se završava tučom u kojoj se uvređeni pop-Spira baca debelom crkvenom knjigom na pop-Ćiru i izbija mu jedan zub. Međutim zahvaljujući Gabrijeli, koju su nazivali „seoskim dobošem“ i „seoskim telegrafom“, vest o tom događaju ne samo da se brzo prenela s jednog na drugi kraj sela, nego je dobila i sasvim nov sadržaj. Kroz pričanja i uzajamna prepričava sve se to izmenilo i postalo drugačije. Pričalo se da je pop-Ćiri prvo izbijen jedan kutnjak, zatim svi zubi, te da je pop-Spira udarcem „pop-Ćiri okrenu donju vilicu čak na leđa“. Ovo mesto je vrhunac (kulminacija) u razvoju radnje. Nakon toga dolazi peripetija (preokret). Pop-Ćira tuži popa Spiru kod vladike u Temišvaru. Do tog mesta putuju na istim kolima. Na putu, kod popa Oluje, dok pop-Ćira spava, izbijeni pravi zub zamenjen je konjskim, što je kasnije kod vladike izazvalo veliki smeh. Vladika ih je pomirio, ali popadija Persa nikada nije stišala svoj bes spram Spirine porodice. Mržnja je ostala do kraja.
Epilog
Epilog (kraj romana) govori više o popovskim kćerima negoli o popovima i popadijama. Melanija se udala za učitelja Peru, koji je postao pop i živi u nekoj varošici, bez dece. Uči klavir i druži se sa gospodskim svetom. Jula se udala za berberina Šacu, koji je dobio neko nasledstvo, a potom otišao u Beč i tamo završio za zubara. Ima četvoro dece i sa Julom srećno živi u nekoj varoši u Bačkoj. Pop Pera ju je video i sa njom razgovarao kada je tuda prolazio. Pera je bio zadivljen njenom lepotom i jednostavnošću, u sebi je osećao kajanje što se njome nije oženio, gledajući je onako jednostavnu, neposrednu i zdravu.
Primećuje se da je pisac naklonjeniji pop-Spirinoj porodici, Juli i Šaci iz razloga što je Sremac više voleo običnog čoveka i narodni duh, a sa negodovanjem gledao na ono što je novo, pomodarsko i što dolazi sa strane, bilo da je reč o odevanju, govoru, ponašanju, ishrani ili stanovanju.
Ovaj roman je delo sa tematikom (nizom tema) iz vojvođanskog života. Radnja se, konkretno, događa u jednom banatskom selu, a nešto, pred kraj romana, i u jednoj bačkoj varoši. Kompozicija romana se može predstaviti ovako:
* Dva popa
* Svađa zbog zeta
* Tuča
* Izbijen zub
* Tužba
* Putovanje na istim kolima
* Zamena zuba — konjski zub
* Rasplet
Stevan Sremac je anegdotu sa ovakvim razvojem radnje preuzeo i obogatio mnoštvom slika, poglavlja, novih situacija, likova i, pre svega, nepresušenim i penušavim humorom. U središtu romana su dva popa i njihove porodice. Jedan je pop Ćira, a drugi je pop Spira. Prvog su seljaci zvali pop Hala (žderonja) jer je mnogo jeo, posebno krofne (mogao je pojesti punu veš korpu krofni). Drugi je pak bio poznat kao pop Kesa, jer je voleo na svadbama, sa decom, da sakuplja sitan novac kad kum počne da baca na znak: „Kume, izgore kesa!“
Pop Ćira ima popadiju Persu i kćer Melaniju, a pop Spira popadiju Sidu i kćer Julu. Popovi su se dobro slagali, bili su imućni i dobro živeli, što potvrđuje i njihov izgled — obojica su bili ugojeni: „mantija samo što im ne prsne ispod pazuha, a pojas nikako da se skrasi na trbuhu nego sve beži pod bradu i bliže vratu“.
I popadije po mnogo čemu su bile slična jedna drugoj: „I jedna i druga popadija izgleda mala, široka i temeljna“. I kćerke su im vršnjakinje i dobro su se slagale, mada su po naravi i ponašanju bile različite. Melanija je bila učenija, više je čitala, bila slobodnija u društvu, gospodstvenija („bleda u licu“), a Jula jednostavnija, zdravija i rumenija, stidljiva i nezainteresovana za knjige. Porodice su bile slične jedna drugoj, a opet različite: pop-Ćirina nekako savremenija u odevanju, nameštaju, a pop-Spirina staromodnija. Pisac o tome kaže: „Kuća pop-Ćirina bila je nešto siromašnija. U njoj se, istina, manje bogatstva ali više ukusa opažalo“. U pop-Ćirinoj kući se oseća „blag miris mirišljavog sapuna (...), a kod pop-Spire opet miris od mladog sira i bosiljka“. Kod pop-Ćire „po kanabetu i foteljama isheklovani jastučići i komadići hekleraja“ a kod pop-Spirinih „su bili tanki peškirići, od srpskog platna i veza...“. Pop-Spirino dvorište bilo je puno svakojake živine, o čemu Sremac opširno piše i sa puno humora.
Ove dve popovske porodice „bezbrižno su živele: dobro se jelo i pilo...“ Popovi su služili u jednoj crkvi, dobro se pazili, međusobno (skoro svakog dana) posećivali. Popovi bi pijuckali, popadije ogovarale, a devojke međusobno ćeretale. Popadije su se jedna drugoj obraćale sa „slatka moja“, a u sebi jedna prema drugoj osećale zavist, nipodaštavanje i potpunu netrpeljivost. Jedna drugu je, u sebi, nazivala „beštijom jednom“. Sve ovo čini uvod u roman i život ljudi koji je jednoličan i dosadan.
Svađa
Jednoličan život popovskih porodica, pa i celog sela, izmenio je iznenadan dolazak mladog i lepog učitelja Pere. On počinje da posećuje obe porodice (prvo Spirinu, a potom i pop-Ćirinu). Popadije počinju da obleću oko njega, i jedna i druga želi ga za svog zeta. Od toga će i početi sve. Počinje zaplet u romanu. Prvo započinju zađevice, sitne podvale, ogovaranja popadija, a na kraju dolazi tuča popova. Prve zađevice počele su na večeri kod popadije Perse, u prisustvu učitelja Pere. Popadija Sida brisala je čašu, da pokaže pred svima kako nije čista, a kad se govori o knjizi, čitanju i devojkama, popadija Persa, koristeći podsmeh, uzvraća Sidi. Na prvi pogled „kritikuje“ svoju kćerku, a „hvali“ Julu, dok se istinski uveliko podsmeva Sidi i Juli:
Vikicitati „Ali, tek, ja bar uvek pomislim da su druge srećnije matere što im kćerke nisu tako pasionirane za nauku i čitanje, pa kažem u sebi: Bože, kako je, eto, ova naša gospoja Sida srećna mati! I toliko puta govorim ovoj mojoj: Što se ne ugledaš, kažem, na tvoju stariju drugaricu Julu? Eto, kad si, kaži mi, nju videla da je uzela knjigu da čita!? Nego ta lepo stoji uz svoju iskusnu mater, pa se uči i pomaže joj ko dobra kćerka materi; radi po kući sve: kiseli krastavce, pravi komplov, kuva sapun, kopuni živinu i radi sve takve kućevne stvari.“
Pošto Persina Melanija osvaja učitelja Peru i sa njim često šeta sokakom, Sida to ne može da podnese, pa iznosi rešeto na sokak i rešeta žito tako da prašina i pleva idu pravo na pop-Ćirinu kuću. Time odnosi među njima bivaju zaoštreniji.
Jula se zaljubljuje u berberina Šacu. To je zdrava ljubav, iskazivana i Šacinom muzikom pod Julinim prozorom u kasnim večernjim satima. To koristi i popadija Persa za otvoreno ogovaranje pop-Spirine kuće.
Tuča dva popa i konjski zub
Dolazi do rasprave i svađe između popova u crkvi. Sve se završava tučom u kojoj se uvređeni pop-Spira baca debelom crkvenom knjigom na pop-Ćiru i izbija mu jedan zub. Međutim zahvaljujući Gabrijeli, koju su nazivali „seoskim dobošem“ i „seoskim telegrafom“, vest o tom događaju ne samo da se brzo prenela s jednog na drugi kraj sela, nego je dobila i sasvim nov sadržaj. Kroz pričanja i uzajamna prepričava sve se to izmenilo i postalo drugačije. Pričalo se da je pop-Ćiri prvo izbijen jedan kutnjak, zatim svi zubi, te da je pop-Spira udarcem „pop-Ćiri okrenu donju vilicu čak na leđa“. Ovo mesto je vrhunac (kulminacija) u razvoju radnje. Nakon toga dolazi peripetija (preokret). Pop-Ćira tuži popa Spiru kod vladike u Temišvaru. Do tog mesta putuju na istim kolima. Na putu, kod popa Oluje, dok pop-Ćira spava, izbijeni pravi zub zamenjen je konjskim, što je kasnije kod vladike izazvalo veliki smeh. Vladika ih je pomirio, ali popadija Persa nikada nije stišala svoj bes spram Spirine porodice. Mržnja je ostala do kraja.
Epilog
Epilog (kraj romana) govori više o popovskim kćerima negoli o popovima i popadijama. Melanija se udala za učitelja Peru, koji je postao pop i živi u nekoj varošici, bez dece. Uči klavir i druži se sa gospodskim svetom. Jula se udala za berberina Šacu, koji je dobio neko nasledstvo, a potom otišao u Beč i tamo završio za zubara. Ima četvoro dece i sa Julom srećno živi u nekoj varoši u Bačkoj. Pop Pera ju je video i sa njom razgovarao kada je tuda prolazio. Pera je bio zadivljen njenom lepotom i jednostavnošću, u sebi je osećao kajanje što se njome nije oženio, gledajući je onako jednostavnu, neposrednu i zdravu.
Primećuje se da je pisac naklonjeniji pop-Spirinoj porodici, Juli i Šaci iz razloga što je Sremac više voleo običnog čoveka i narodni duh, a sa negodovanjem gledao na ono što je novo, pomodarsko i što dolazi sa strane, bilo da je reč o odevanju, govoru, ponašanju, ishrani ili stanovanju.
